www.ribar.com.mk

РИБОЛОВ НА ВЛАСИНСКОМ ЈЕЗЕРУ (СРБИЈА)



Као клинац/ђак сам највише пецао, наравно овде на Власинском језеру, али се сећам да сам тада (седамдесетих година, у СФРЈ...) врло често на језеру сретао риболовце из Скопља, па и први прави flyfishing риболовци, које сам у то време срео на језеру, били су Скопљанци.
Познанство са Сашо Васков и другари-рибари из Скопља, као и ваш сајт/форум, дадоше идеју да овде представимо и Власинско језеро и могућности за македонске риболовце који би желели да пецају на језеру..., некима и да евоцира успомене из ранијих долазака, али да најпре пружи и нове риболовачке доживљаје...

Из правца југа, на Власинско језеро се долази ауто-путем Е-75, са којег се скреће код Владичиног Хана за Сурдулицу, па се наставља магистралним путем за Власину, где се стиже на место ''Промаја'' (Скопље – Власина Промаја је 140км).

http://img716.imageshack.us/i/automapa.jpg/

На Власини Промаја се пут рачва – лево води регионални пут који иде непосредно уз западну обалу језера, пролази поред туристичког насеља, долази до бране на крајњем северном делу језера и наставља кроз долину реке Власине до Црне Траве, а даље се код Власотинца / Лесковца укључује на ауто-пут Е-75.

http://img38.imageshack.us/i/piofe.jpg/

На Власини Промаја пут који води десно, односно право, је магистрални пут који наставља са источне стране језера, али не баш у близини обале, до граничног прелаза ''Стрезимировци'' на српско-бугарској граници. На 5-ом километру од ''Промаје'' са магистрале се десно одваја регионални пут за Лисинско језеро, даље за Босилеград и гранични прелаз ''Рибарци''.

Власинско језеро је посебно рибарско подручје у оквиру природног добра ПИО Власина, којим управља ЈП Дирекција у Сурдулици (која је и званични старатељ над природним добром). Удружење спортских риболоваца у Сурдулици сарађује на управљању риболовном водом. Дозволе за спортски риболов издају ЈП Дирекција (Ул. 5. септембар 27) и УСР (Ул. Томе Ивановића 6) у Сурдулици, или чуварска служба на лицу места. Риболовци ван Србије могу прибавити дневну дозволу (1500РСД / око 14,4EUR) или седмодневну дозволу (2500РСД / око 24EUR). Уз прибављену дозволу се добија и брошура о правилима риболова на рибарском подручју.

...

Језеро се налази на више од 1200 м, површине је око 16км2, географске дубине до 22м (са појединим ''рупама'' и дубље), дужина обале је око 40км.

Зиме су дуге и хладне, језеро се редовно заледи, тако да риболовна сезона траје најчешће од априла до октобра. Било је покушаја и риболова на леду, кроз рупе на бандара/костреша, током најхладнијег периода, не увек успешно, а чуварска служба често не дозвољава такав риболов због (не)безбедности риболоваца.

Током риболовачке сезоне, у појединим периодима, могу се успешно ловити неколико врста риба, а разноврсност рибљег фонда и риболовних терена омогућавају буквално све видове и технике риболова – риболов на пловак, лаке и тешке дубинске методе, вараличарење и мушичарење.



Од заступљених врста риба, риболовцима су интересантније врсте за које се овом приликом приказује основни преглед у приступу, техникама и времену риболова.

РИБОЛОВ НА ПЛОВАК
Највише риболоваца на језеру пеца овим видом риболова, а лове се различите врсте, најчешће и најуспешније наведеним редоследом:
1) Бандар/костреш – у пролеће, после мреста, у априлу/мају/јуну на црвиће и глисте, у свим деловима језера, близу обале, најчешће на дубини од 2-4м, одлично и на обичне штапове ''петљаше'' од 4-5-6м; током лета се повлачи дубље (4-10м, па и дубље) и даље од обале, али се може и циљано ловити клизећим пловцима на различите врсте природних мамаца (глисте, ситнији кедери 3-5цм, парче/репић крупнијег кедера), а често се тако добије и клен, мањи сом и др, па треба одговарајуће припремити прибор; на јесен, раније, бандари су ближе обали (3-4м дубине), где вребају рибљу млађ, па су ситни кедери најбољи мамац, а касније (октобар) како долази захлађење, повлаче се све дубље, па се на крају сезоне лове и до десетак метара дубине. Лове се најчешће примерци око 15цм, често од 20-так цм, а већи бандари (0,5-1кг, па и већи) се лове ређе. Статистички, дозвољен улов бандара од 5кг/дневно се оствари просечно при сваком другом полудневном риболову (вештији риболовци који циљано лове ову врсту), а рекреативци улове просечно до 1кг у полудневном риболову.
2) Бабушка – лови се најбоље у пролеће (мај) на глисту, у самом затрављеном плитком приобаљу, без посебног прихрањивања, ситније на 30-так цм дубине, а крупније на 50-100цм дубине. Нема ограничења за количину улова који се оствари регуларним спортским риболовом. У том периоду, скоро сваки риболовац на добром риболовном месту улови више од 5кг. Током осталог периода риболовне сезоне, лови се искључиво уз прихрану, мамцем на самом дну, у почетку боље на глисте, а одмицањем сезоне боље на хлебне мамце и куване житарице, најчешће на дубини 3-5м. Користе се једнако успешно сви модели пловкарошких штапова. Лове се примерци свих величина, па и веће од 1кг.
3) Клен – веома захвална риболовачка врста, лови се пловком целе сезоне, али циљано од маја до септембра, у свим деловима језера, у свим типовима приобаља, на свим дубинама; ипак, треба увек пробати на почетку риболова више варијанти презентације мамца и зависно од ситуације бира се најбољи приступ; треба обавезно покушати: 1) у пролеће, црвићима на 2-4м дубине, и ближе и даље од обале; 2) у лето, скакавцима на свим дубинама (од површине до 10м), даље од обале; 3) на јесен, свим пловкарошким мамцима, на свим дубинама, и ближе и даље од обале. Често се улови по неколико комада, а дозвољен улов је 10 комада дневно по риболовцу, али не више од 5кг. Најбоље је користити ''болоњезе'' штапове 4-6м и клизеће пловке. Најчешћа ловна величина клена је до 0,5кг, али често се лове и већи.
4) Шаран/крап – може веома успешно да се лови пловком на почетку сезоне, пре ловостаја, боље на глисте, али се добија и на хлебне мамце, прихрањивање је пожељно, али не и обавезно; изгледна места су у плитком затрављеном приобаљу и мањим заливима заклоњеним од ветра. Након ловостаја, улови пловком су ређи, јер се повлачи у дубину. Пловком се добијају најчешће мањи комади (1-2кг). Дозвољен улов је 3 комада дневно по риболовцу. Најбоље је користити клизеће пловке и јачи ''болоњез'' или ''меч'' штап.
5) Плашица – лови се пловком током целе сезоне, скоро у свим деловима језера, али зависно од тренутног водостаја изгледна места и дубина пласирања мамца могу да буду веома различити. Најчешће се лови на црвиће, с пролећа на дубини до 2м у приобаљу, лети од саме површине до 7-8м дубине и даље од обале, а у јесен на дубинама већим од 4-5м у дубљим заливима где се спрема за зимовање. Обично се улови 2-3кг, а дозвољен је улов 5кг. Зависно од дубине, користе се лаки фиксни или клизећи пловци, а од штапова ''петљаши'' 4-6м или лаки ''болоњези''.
6) Сом – лови се циљано тешким пловком само током лета, рано ујутру или предвече, на дубинама више од 4-5м, системом ''усидрене балерине'' или сличним монтажама, најчешће на кедрованог бандара/костреша или клена, који се пласирају на половину дубине риболовног места или плиће, са обале или из чамца. Улови нису чести, али се могу добити и највећи сомови у језеру – око 30кг. Наравно, користи се јак прибор адекватан сому.
7) Друге врсте – пловком се могу ловити и јадранска црвенперка (унешена у језеро порибљавањима, овде погрешно названа ''бодорка'', уз прихрањивање, на црвиће или хлеб, током целе сезоне, дозвољен улов је до 5кг), цверглан (на глисте, кедере и парче рибе, најбоље у бизини тресетних бусена и предвече, на самом дну; нема ограничења за количину улова), деверика (на црвиће, глисте и хлебне мамце, уз обавезну прихрану, у дубљем затрављеном приобаљу, на самом дну, дозвољен улов је до 5кг). Спорадично се добијају и друге, ређе врсте.

РИБОЛОВ КЛАСИЧНОМ ЛАКОМ ДУБИНСКОМ МЕТОДОМ И ''ФИДЕР''
Ове технике се не користе често, али у неким ситуацијама могу бити веома успешне за улов неких врста риба.
1) Циприниде (шаран/крап, деверика, црвенперка/''бодорка'', клен) – користе се најразличитије врсте мамца, али је обавезна припрема места (евентуално чишћење траве и вишедневно прихрањивање); потребна је и адекватна опрема, па и за заштиту од кише/сунца (јер се борави на месту и више дана). Овај начин риболова није погодан за једнодневно пецање.
2) Бандари – могу се врло успешно пецати током целе сезоне у свим деловима језера, монтажом обичног ''патерностер'' система, на глисте, црвиће, репић од рибе, али најбоље на ситне кедере (до 5цм), на дубини 3-10м, на местима без бујне водене вегетације која омета овакав риболов. Метод је веома погодан за почетнике и једнодневни риболов, а може се лако остварити и добар улов.

РИБОЛОВ ТЕШКОМ ДУБИНСКОМ МЕТОДОМ
Ове технике се користе за крупније рибе.
1) Шаран/крап – лови се веома успешно од августа (на 4-5м дубине) па до краја сезоне (све успешније и све дубље, у новембру и до 10м дубине). Као најбољи мамац се показао ароматизовани кувани кукуруз ''шећерац'' (ароме: ванила, воћне, шкољка и др.), монтиран системом ''на длаку'', а припрема места и вишедневно прихрањивање су обавезни. Лове се најчешће комади 3-4кг, а најкрупнији од око 10кг су ређи. Овај начин захтева вишедневни риболов, а успех/улов у једнодневном риболову се може очекивати у најбољем делу сезоне (октобар).
2) Сом – мало риболоваца користи овај начин риболова, али се може примењивати и као ''трећи штап'' (пошто је на језеру дозвољен риболов са три штапа по риболовцу) уз главни начин пецања (например, уз пловкарење и слично..., при чему се користи један или два штапа).

ВАРАЛИЧАРЕЊЕ
Овај вид риболова може бити врло атрактиван током целе сезоне, примењиван са обале или из чамца, на више врста риба.
1) Поточна пастрмка (језерска форма) је релативно бројна, најчешће ловне величине до 40цм, али има и капиталних примерака од више килограма. Лови се успешно варалицама на самом почетку сезоне – од отапања леда до маја, а током топлијег дела сезоне слабије. Такође, током пролећа се може уловити и мушичарењем. Најважније у приступу риболова на поточну пастрмку је добар избор места, што највише зависи од водостаја (који може да варира током године и 3-4м); углавном, треба бирати: 1) стрмије шљунковите обале и пешчане спрудове или 2) плиће затрављено приобаље у близини шуме, заклоњено од ветра, где падају копнени инсекти и сакупља се рибља млађ. Користе се воблери свих типова, величине 4-7цм; кашике, силиконске и металне главињаре до 12гр; лептири до Nо3, па и већи.



2) Охридска пастрмка је некада била бројна док се је вршило порибљавање, а сада је ретка врста, а улови су случајни – најчешће приликом вараличарења клена или поточне пастрмке.
3) Калифорнијска пастрмка је ретка врста, јер вероватно приликом порибљавања поточном пастрмком залута и нека калифорнијка...; улови се случајно при циљаном вараличарењу на клена или поточару.



4) Клен – како се због хладне воде у језеру мрести и после проглашеног ловостаја (а бројност клена се смањује због великог притиска на ову врсту - корморани, сом, пастрмка, бандар, па и човек...), препоручује се да се лови од краја јуна. Успешнији је риболов из чамца. Изгледна риболовна места и најбоља дубина презентације варалица могу бити различити, па се препоручује стална промена места и приступа, док се не открије најбоље решење. Најчешће се користе воблери свих типова 3-6цм, металне и силиконске главињаре, мање кашике (до 12гр), бугери и лептири (до No3).



5) Бандар/костреш – због велике бројности у језеру, вараличарење на ову врсту може да буде веома успешно и занимљиво. Почетак сезоне је пар седмица након мреста (како би се бандари мало опоравили), обично почетком маја, када се често налази у приобаљу и на мањим дубинама (2-4м). Успешно се лови свим типовима варалица, па увек треба пробати са више типова и одабрати ону која даје најбољу презентацију на том риболовном месту. Током лета се повлачи у дубине (и до 10м, па и више), па се може успешно ловити само из чамца, отежаним варалицама и системима (силиконске варалице на оловним главама 5-7гр, ''drop shot'' системи од 10гр, разни типови варалица за ''vertical spining'', ... и слично. Након првих захлађења после летњих врућина (септембар и октобар), бандари прилазе обали где се сакупља рибља млађ, па се успешно лове и на дубини од 2-5м, свим типовима варалица, и са обале и из чамца. Најчешћи улов су десетине ситнијих бандара (око 15цм), а у мају и септембру/октобру се често може уловити и крупнији (0,5-1кг, па и већи). Користи се лакши прибор.



6) Сом – овој врсти Власинско језеро није типично станиште, па се сом и не понаша типично; успешно се лови варалицама у најтоплијем делу године (јул/август), углавном из чамца, у свим деловима језера са већом дубином, али у површинским слојевима воде и чешће током дана, кад сунце загреје површински слој хладне језерске воде, где му повећа и активност. Користе се најчешће воблери са звечком до 7-8цм, кашике типа ''FZ'' од 30гр, металне и силиконске главињаре и бугери до 25гр. Најчешће се добијају сомови 5-10кг, а лове се и већи до 20кг. Како у језеру нема подводног крша, може се користити и прибор за средње тешко вараличарење (тежине бацања око 50гр)



МУШИЧАРЕЊЕ
Због разноврсности риба и различитих типова изгледних риболовних места, ово може бити веома занимљив начин риболова на овом језеру.



1) Пастрмке – лове се успешно отежаним стримерима (типа WB и слично) на почетку сезоне, на ''вараличарским местима'' током целог дана, a надаље имитацијама ''водених'' инсеката који се тренутно јављају или имитацијама ''копнених'' инсеката (муве, комарци, осе и пчеле, скакавци, глоговке, и др.), али само у краћем делу дана, предвече. Ово је риболов за одличне познаваоце мушичарења.



2) Клен – лови се мушичарењем веома успешно у данима без ветра, од маја до октобра, у приобаљу и на отвореној води, са обале или из чамца, најбоље на крупне имитације копнених инсеката и на богатије наперене фантастичне мушице.



3) Друге врсте – могу се успешно мушичарити и плашица (ситније и мање наперене мушице, у мају/јуну), бандар (отежани мини стримери и потезанке, у мају/јуну и септембру), црвенперка/''бодорка'' (ситније и мање наперене мушице, у мају/јуну и септембру), а ређе и друге врсте.

УПОЗОРЕЊЕ:



1) Риболов са тресетних острва је забрањен (уз то може бити и опасан/небезбедан за риболовце), па апсолутно треба искључити жељу/могућност да се пеца са тресетних бусена (такозвана ''пловећа острва'').
2) Временске прилике на Власинској висоравни су често променљиве (за пар минута се наоблачи и почне невреме...), са честим грмљавинама, па треба увек (па и кад је сасвим ведро!!!) бити опрезан и имати одговарајућу кишну кабаницу (и резервну одећу!!!). При невремену се никада не пеца, и увек се склања са отвореног простора (због грмљавине)!!!
3) Не пеца се при јаком ветру (осим шаран/крап тешком дубинском методом) јер тада нема улова.

Ексклузивне чланке и репортаже о риболову на Власинском језеру можете прочитати и у листу Ribolov (http://www.listribolov.co.rs).

БИСТРО!

Едитовање: постављање фотографија, поправка куцачких грешака и уређивање текста.

Fala Dusan za iscrpnite informacii.
Nie sigurno ke dojdeme vo vtorata polovina na maj.
A ostanatite forumasi neka se dogovaraat, sigurno e interesno d se zapoznae edna nova voda koja sigurno moze mnogu da ponudi.
Pozdrav

_________________

Браво за информацијава Душане

И браво за кирилицата!

_________________
Животот е досадното време помеѓу два риболовни излета...

Ето, то су основне информације. Уколико неког буде интересовало било шта детаљније можемо наставити дискусију. Ја пецам варалицама и мушицама, па о томе могу доста тога о риболову на језеру и детаљније. За друге видове риболова (пловак, дубинке...) понешто знам, а ако не могу одмах одговорити детаљно, питаћу другаре који тако пецају па ћу одговорити (ако се у међувремену не нађе и неки ''специјалиста'' да одговори директно...). Немам своје оригиналне фотографије о риболову пловком и дубинком, па нисам поставио. Ако неко жели некакву фотографију о томе, могу да покушам да нађем па да поставим.
Филипе, кад је (било који...) формулар на ћирилици или латиници, ја га тако и попуњавам. Овај форум је скриптован ћирилицом, па и ја онда пишем постове ћирилицом.

Браво Душане,одлична презентација на езерото.Сум бил неколку пати таму,но само горе до хотелот на ручек.
Во Власотинце одев редовно по 5-6 пати годишно.Соработувавме со една фабрика од таму....но ќе остане да го памтам Власотинце по лошо друже ...но тоа е друга приказна.

BRAVO za iscrpnite informacii
e sega za nas standard malce e soleno(ednodneven izlet od bitola za 4ca =120 eur-minimum)
a inace sekoja cest za organiziranosta
vo i okolu ribolovot
pozdrav

_________________
-------- КоЈ ФаТи ><> ФатЕ - КоЈ Не ФаТЕ <>< Ке ФаТИ ---------
---------Piscator non solum piscatur------------

odlicna przentacija dusane,mislim da si zaboravio da pises o plutajucih ostrova koji su fenomen u evropi i dobro poznati u svetu,cisto da ne dogje do zabune i neko od ribolovaca proba da se orjentise po njima :lol:inace moja majka je srbinka poteklom bas iz sela blizu vlasinskog jezera

_________________
...?

Nekoliko fotografija za pocetak.

Полиз, ето, кад идеш у Власотинце, може овако: кажеш на ''пп'' кад имаш слободно време од пословних обавеза (макар у паузи од ''мезе'' до ручка, у хотел на Власини ), па ти ја дам координате за забацивање... Ништа не мораш да носиш од прибора, све те чека на обали, бациш 5 пута, ухатиш две рибе, сликаш се 3-4 фотке, и идеш назад на роштиљ... . Ееееее, из Власотинца су ти и они ''ликови'' / Тика и Ђоша / из ТВ серије..., добро је ако ниси негде закопао ћуп...

Спиро, никад се не зна... Тако, ја одо једном на Охрид, преко Велеса, да свратим у Неготино да узмем вино, па прођем и кроз Битољ, и прошетам кроз град па одем и на пијацу..., лелее па то је доживљај - кафетирање у главној улици, баш је леп град... много ми се свиђа и пијаца, са оном гуууужвооом и пуууууно свега и свачега..., тако, кад идем на Охрид, обавезно свраћам у Неготино (за домаће вино...) и у Битољ (за панталоне на пијаци...)

Перун, ако идеш да посетиш фамилију, јави се!
ОК, припремићу неке фотографије, па ћу написати нешто и о ''пловећим острвима''...

planiram negde u avgustu da dogjem i javicuse obavezno.

_________________
...?