So postiranje na tekstov od Izvestajot na Pretsedatelot na Krapskata Asocijacija na Srbija, sakam da otvoram edna tema, ne za licni prepukuvanja i omalovazuvanje na drugite, tuku za da se vidi kako rabotat uspesnite, kade se greskite, kako treba da se odnesuvaat i sto treba da pravat reprezentativcite za da ima nekoj pozabeleziteln uspeh vo bliska idnina!
Da bideme iskreni, Natprevaruvackiot del od krapskiot ribolov vo Makeodnija odi vo nadolna linija i pokraj se pogolemata pomos od MRF, sto ne bese slucaj porano !
Logicno, ako ima poveke pomos, pridones i zelba od tie sto treba da ima (citaj MRF) disciplinata treba da napreduva a ne da nazaduva !
Ke ve zmaolam uste ednas so vozdrzani commentari, bez nepotrebni kritiki i navredi, da otvorime edna konstruktivna diskusija a se vo nasoka na unapreduvanje na natprevaruvackiot del na krpaskiot ribolov !
Državno Prvenstvo je proteklo u najboljem redu osim poslednjeg kola kada se nije pojavila ekipa iz Vrbasa i time nažalost poremetila sektorizaciju i nekim ekipama pomogla, a nekima odmogla.
Kada je Državno prvenstvo završeno i kada se znao spisak članova Reprezentacije (prve 3 ekipe su se direktno plasirale, a četvrtu je selektor/trener izabrao, izabrana je četvrto plasirana ekipa jer je to po zasluzi, a i da ne bi bilo nekih nagađanja i pretpostavki da je neka ekipa favorizovana) počele su pripreme za SP. Održan je na Zrenjaninskoj Peskari prvi radni sastanak gde su takmičari dobili spisak potrebne opreme koju treba da ponesu i spreme za SP (to je prvi put da su takmičari dobili papir takve vrste). Dogovoreno je zbog teškoće okupljanja svih članova Reprezentacije da se rade individualni treninzi. Izvršio sam rezervaciju smeštaja za deo reprezentacije u hotelu, a pronašao sam i platio smeštaj u vidu tri apartmana za tri ekipe koje startuju i Željka kako bi sa takmičarima provodio što više vremena. U među vremenu sam uplatio donaciju ŠA od 100.000,00 kako bi bilo dovoljno para da se plati 11 (8 takmičara, 2 kapitena i menadžer Reprezentacije) povratnih avio karata na relaciji Beograd –Barselona. Zbog lošeg uvida i manjka informacija o jezeru na kome će se održati SP odlučili smo (zbog nedostatka sredstava nismo mogli da pošaljemo jednu celu ekipu) da uputimo Željka Sirara na trodnevni put u Caspe. Avio karta za Željka je plaćena sa računa, a ostale troškove (spavanje, renta kar, gorivo itd.) sam ja lično podmirio svojim sredstvima a deo je sam Željko pokrio. Informacije koje je Željko doneo su bili krucijalne za dalju pripremu i određivanje taktike. Željko je na licu mesta izvršio premeravanje staze , konfiguraciju dna itd. Sami takmičari su se na licu mesta uverili koliki je to bilo važno i koliki je to bio uložen rad.
E sada pauza pa sutra nastavak.
Za dalju organizaciju ustupio sam besplatno svoj putnički kombi (kao i sve troškove vezane za put do i od Barcelone: gorivo, putarine itd. koji su oko 1.000 eur) kako bi 4 runner-a i Mirko Kanjuh sa delom opreme mogli da prisustvuju SP. Kiza iz Carpologije je besplatno ustupio svoj teretni kombi kako bi prevezli opremu do Caspe-a. Vozač i pratioc sa Ata karnetom su dobili od mene 1.100 eur kako bi podmirili troškove puta (uz uslov da svaki trošak pokriju računima).
Svi takmičari i pratioci opreme su pokriveni putnim osiguranjem, a i oba kombija su pokriveni kratkim kasko osiguranjem. Da bi smo bili mobilni na samom jezeru, jer smo znali da je staza jako razuđena, rezervisao sam 2 automobila čiji sam zakupu visini od 500 eur platio od svojih sredstava. Takođe i skoro kompletno gorivo koje je trošeno u Španiji sam ja plaćao. Pošto organizatori nisu uredili ketering ja sam od svojih sredstava obezbedio takmičarima na stazi hranu i piće, a naravno i većinu u kampu. Kuću za ostale članove ekspedicije, čiji je zakup u visini od 1.400 eur, je pronašao Željko dok je bio na “izviđanju” pa sam otkazao rezervisani hotel koji je bio mnogo skuplji. U toku Septembra je odlučeno šta će se od primame nositi i šta će se na licu mesta kupiti. Uz pomoć Brace iz Oktopusa , Vlade iz Al Carponea i Sirka iz Carp Sistema sam povoljno i brzo obezbedio komponente za pravljenje potrebnih boila (na tome im zahvaljujem) .
Od takmičara je traženo da daju svoj predlog za izradu bojla. Većinu sastojaka za boile kao i tigar sam ja svojim sredstvima nabavio, a Željko je boile i napravio (znate i sami koliko to vremena i truda traži jer je tu bilo i kuvanih i topivih). Na licu mesta sam kupio potrebnu količinu peleta (desetak džakova raznih vrsta i veličina). Takmičari su naknadno samoinicijativno kupili 2 džaka sitnih peleta, ulje i dip u vrednosti oko 180 eur i taj trošak podelili među sobom (i mislim da je to pored nekog sitnog troška za hranu i gorivo bilo sve što su vanredno potrošili).
Znam da Vas to interesuje ali o samoj taktici ne želim da Vam pričam jer sam naš konačni plasman o tome dovoljno govori (a i to je polje delovanja selektora/trenera i o kome nema rasprave jer da se svi uključimo onda bi svi bili selektori “a gde je mnogo babica tu su kilava dečica” – to treba da smo naučili iz prethodnih SP), a dovoljno je da pogledate liste i videćete da se gotovo trećina ekipa nije ni upisala i to vrlo kvalitetnih ekipa. Ko god želi da bude selektor/trener može da se kandiduje i dokaže svoj kvalitet. Ovde je u pitanju timska igra za razliku od drugih takmičenja gde peca dvočlana ili tročlana ekipa i tu može pojedinac da odlučuje o plasmanu ekipe, na SP to nije slučaj. Ako bi pojedinci gledali samo svoj interes i pecali “na svoju ruku” kako oni misle da je naj bolje onda nam samo čista sreća može doneti neki uspeh. Svaki sektor je bio priča za sebe sa posebnim pristupom. Sve 4 ekipe su ostvarile zamisao selektora/trenera i dale svoj doprinos medalji. Bilo je jako teško pecanje, u A sektoru je ekipa morala da izađe na 150-160 metara daljine, u B smo dobili ribu posle oko 22 sata pecanja , a u C tek posle skoro 40 sati. Prvog dana je duvao vrlo jak vetar i onemogućavao dalje izbačaje. Selektor/trener je izveo taktičku zamenu u B sektoru (ekipa koja se menjala je izvršila u potpunosti ono što se od njih tražilo) i pošto je organizacija bila jako loša dugo se čekalo na obavljanje same zamene pa su obe ekipe čekale spakovane da se zamene čak nekoliko sati. Kada se zamena najavi nema povlačenja i odustajanja. Prva riba se javila u tom među prostoru. To je splet okolnosti. Pre polaska Reprezentacije bilo “povike na vuka” i uz neke nepotrebne komentare reprezentativaca se nepotrebno stvorila negativna atmosfera koja je tinjala pa smo morali da dan pred početak takmičenja u kampu imamo “otvoreno veče” gde smo svi kao jedna velika porodica rekli jedni drugima otvoreno šta nam je na srcu. Puno je dezinformacija i rekla-kazala, što hrani nečije sujete i stvara netrpeljivost prema drugima, a sve se bazira na ličnim anemozitetima i površnom pristupu. Na kraju istina je samo jedna i ona ne mora svima da se sviđa. Razjasnilo se da Reprezentativci moraju da ispunjavaju svoje obaveze, a meni je važno da su odnosi posle toga bili bolji (naravno netrpeljivost ne nestaje preko noći) i da smo funkcionisali nadalje kao dobar tim, što je između ostalog dalo rezultate. Neću dozvoliti da se ni jedna ekipa, selektor/trener ili neki drugi član tima omalovažava ili da se menja ili umanjuje njihov doprinos. Svako ima svoje mesto u timu i u Reprezentaciji je da bi odradio svoj deo posla, takmičari da iskažu svoje sposobnosti, selektor i trener da odrede taktiku i mamce, runner-i da svojim izveštavanjem, snabdevanjem i logistikom doprinesu uspehu tima, a da ja u svemu tome malo pomognem u organizaciji i međuljudskim odnosima. Moraju svi članovi Reprezenjtacije da shvate koliku odgovornost imaju i da se prema tome ponašaju. I da svako ujedno snosi i odgovornost za svoje loše poteze ili nečinjenje.
Propratio sam povratak svih članova ekspedicije u odlasku i povratku. Moram ovde još jednom da napomenem da ljudi koji su bili logistika nisu manje značajni za rezultat tima, mnogo su doprineli svojim trudom I zalaganjem da nikome ništa ne fali, da svi dobiju potrebne informacije, hranu, piće, da pomognu gde god I kad treba itd. O mnogo toga urađenog nema mseta, a ni potrebe da se ovde iznosi....sve je to sastavni deo uloženog truda koji uvek daje rezultate.
Da sumiram:
- Moj uslov je bio da takmičari ne (sakupljaju I ne doplaćuju svoj novac kako bi išli na SP jer bi to onda bila "burazerska" varijanta u kojoj nema mesta za discipline I dobru organizaciju već bi svako imao pravo zbog datog novca da vuče na svoju stranu I to bi bila ulaznica za propast I loš plasman (to smo naučili iz prethodnih SP).
- Ekipe koje su se plasirale u Reprezentaciju (prve tri sa Državnog prvenstva) nema pravo da misle da su time osvojile nagradno putovanje i da se ponašaju kao turisti (jer je novac svih ekipa koje su uplatile kotizaciju dovoljan da pokrije organizaciju Državnog Prvenstva i deo prevoza na SP), moraju da shvate da to nije "kasa uzajamne pomoći" već da su postali deo jednog većeg (po meni najvećeg) tima, da treba da daju svoj maksimalni doprinos i da treninzima dostignu vrhunsku formu kako bi ostvarili zamisli selektora/trenera. Neki će reći "nismo mi profesionalci" ali svi Vi morate da shvatite da nema dobrog rezultata ako se ekipe ne posvete i vrhunski spreme za SP.
- Reprezentativci ne smeju svojim ponašanjem da nanose štetu (ni materijalnu ni moralnu) Državnom timu I njihovim članovima I moraju svojim ponašanjem da drugima služe za primer.
- Biti clan Državnog tima nije nimalo lako, traži mnogo odricanja i truda ali zato svaki clan Reprezentacije treba da bude ponosan što je dostojno predstavljao svoju zemlju. Pojedinac je podređen timu i timskom radu. To morate znati pre nego se prijavite za Državno prvenstvo.
- Takmičari/ekipe sprovode taktiku koju odredi Selektor/trener I pecaju isključivo na mamce I primamljuju ribu spodom koji selektor/trener odredi. Sve ekipe umaju obavezu da ako misle da na nešto drugo treba pecati toma. treba na vreme da prezentuju selektoru/treneru (ŠA će to finansirati) i to će se napraviti i ravnopravna količina podeliti svim ekipama. Ne postoji u timu "samo moje", sve je zajedničko.
- ŠA će obezbediti članovima Reprezentacije sve uslove za propremu I takmičenje na SP tako da oni neće morati izvajati svoja sredstva. Treninzi I pregled pribora I opreme za SP su obavezni. Takmičari moraju da imaju potpuno ispravan I spreman pribor I opremu.
- ŠA nije privatna organizacija već organizacija koja je formirana od strane Klubova koji u svakom trenutku imaju uvid u njen rad, a svi zainteresovani za angažovanje su dobro došli.
Ovo i prošlo SP je donelo potrebu da se Takmičarski pravilnik doradi I poboljša, moraju da se uvedu kodeksi ponašanja Reprezentativaca (kada takmičari steknu status Reprezentativaca), obaveze nošenja pojedine opreme i pribora, njihova težina, normi koje takmičari (ili pojedinci u ekipi) moraju da ispunjavaju ....i još mnogo toga što samo može da donese poboljšanje Reprezentaciji.
Otvoreni smo za sve predloge. Uskoro ćemo pristupiti I redizajnu našeg sajta pa će I to poboljšati komunikaciju. Pratite nas I na našoj facebook stranici.
Pretpostavljam da nisam odgovorio na sva pitanja koja bi ste želeli da postavite, a pretpostavljam da neko ni sa ovakvim izveštajem nećebiti zadovoljan ...ali shvatite da je ovo bilo sve dobronamerno u želji da Vas informišem I iznesem tačne podatke, a ne da polemišem ili odgovaram na sva postavljena pitanja ili da se pak nekome pravdam za nešto.
Ako neko ima želji ili potrebu da poboljša rad ŠA molim ga da to ne radi preko raznih Foruma iliuskih krugova već da se aktivno uključi u rad ŠA gde su svima vrata otvorena. Nas volontera je malo i ja bih lično voleo da se što više Vas aktivno uključi. Na početku ove godine kada sam preuzimao da vodim ŠA da ću ja to raditi do kraja sledeće godine, a posle toga mogu da maksimalno budem član UO ŠA ako to moj naslednik bude želeo. I zato vas još jednom molim da delegirate ljude koji imaju želju, vremena I malo novca da pomognu da ova naša Asocijacija potraje.
Pozdravljam Vas do novog obaveštavanja. _________________ САМО БУДАЛИОТ МИСЛИ ДЕКА ЗНАЕ СЕ...ПАМЕТНИОТ МОЖЕ И ОД БУДАЛИОТ ДА НАУЧИ НЕШТО !!!
|